16. јун 2015 вести

Сенић: Од Ангеле Мекел не очекујем нове услове

У Србији се и ових дана могло чути да са много страна из ЕУ долазе вести о томе да је могуће отварање преговарачких поглавља до краја године. Да ли то значи да смо заиста ближи овом циљу?

У разговору за „Дневник“ председник Одбора за европске интеграције Александар Сенић (СДС) тврди да је „ када је реч о отварању преговарачких поглавља, на потезу Србија, то јест наша влада “.

– Имамо ситуацију да нам је из Владе наговештавано отварање поглавља још у јуну прошле године, па онда у октобру, па децембру и тако даље… Премијер очајнички покушава да заштити своја два министра, чија министарства већ дуже од годину дана нису способна да израде адекватне Акционе планове, на тај начин што замагљује стварност и говори о неким покретним метама и измишљеним условима. Основни предуслов за отварање поглавља 23 и 24 су одобрени и усвојени Акциони планови и никакав дијалог између Београда и Приштине не може да замени тај предуслов. А тих планова још увек нема. Скрининзи за наведена поглавља су завршени још 2013. године, а извештаји са скрининга су достављени Влади од стране Европске комисије пре више од годину дана. Од тада имамо по три верзије Нацрта акционих планова, али не и коначну верзију, коју би Европска комисија прихватила. Дакле, тек након завршетка израде адекватних Акционих планова и њиховог одобрења од стране Брисела и званичног усвајања у Београду, бићемо спремни за отварање поглавља 23 и 24.

* Шта значе речи известиоца ЕП Дејвида Мекалистера да је дијалог с Приштином 23. јуна кључан за отварање поглавља?

– Немачки Бундестаг је још 2013. донео резолуцију, према којој ће прва отворена поглавља у преговорима са Србијом бити 23, 24 и 35, где се поглавље 35 тиче Косова. Јасно је да земље чланице ЕУ од Србије захтевају да се одговорно понаша и буде поуздан спољнополитички партнер. У том смислу је недопустиво да Бриселски споразум, који је потписан пре више од две године, још увек није у потпуности имплементиран и да се стално одлаже његова потпуна примена. Уколико Србија није спремна да поштује своје међународно прихваћене обавезе, сасвим је јасно да није дорасла за чланство у ЕУ.

* Да ли можемо очекивати, након посете премијера Вучића, помоћ САД у европским интеграцијама Србије?

– Посета премијера Вучића САД је била потпуни фијаско какав Србија није имала на спољнополитичком плану од 2000. године. Не очекујем стога никакве позитивне ефекте те посете, већ напротив, мислим да је углед Србије нарушен посетом реализованом на овај начин. Илустрације ради, када је Зоран Ђинђић ишао у Мајкрософт, имао је састанак са Билом Гејтсом, а не са припадницима средњег менаyмента, који скоро да уопште не утичу на стратешке одлуке које се доносе у њиховим компанијама.

* А шта можемо очекивати од посете Ангеле Меркел, хоће ли бити нових услова?

– Од Ангеле Меркел не очекујем нове услове, већ захтев да се испуни оно што је већ договорено или обећано у разговорима са представницима међународне заједнице, понајвише Немачке. Свакако да постоје ствари које су још 2012. године Николић и Вучић обећали да ће урадити када дођу на власт, тако да очекујем да Ангела Меркел постави питање шта је са тим обећањима и када ће бити реализована. То, пак, од стране оних који су дали обећања може бити представљено као ново условљавање, али је то, уствари, само захтев да се дато обећање одржи. Када год чујем у медијима да су постављени „нови услови“ знам да је наша влада доживела још један неуспех на спољополитичком плану или да је поново дошла до изражаја неспособност да се неки постављени циљ реализује.

* Има аналитичара који тврде да ће Запад тражити да Србија допусти чланство Косова у Уједињеним нацијама, али за то треба да прође још неко време? Да ли је неко спомињао такав предлог?

– За такву констатацију нису потребни аналитичари. Тачка 14. Бриселског споразума каже да се „две стране обавезују да неће једну другу блокирати, нити подстицати друге да блокирају европске интеграције друге стране“, што значи да се Србија обавезала да неће блокирати, нити подстицати на пример Русију да блокира чланство Косова у УН, јер европским интеграцијама могу да приступе само независне државе, чланице УН, а не неке територије, области, регије и слично. Дакле, Србија се кроз Бриселски споразум обавезала да неће ометати Косово да постане чланица ЕУ, а предуслов за то је чланство Косова у УН. Сви ми можемо бити незадовољни том чињеницом, али о томе је морао да мисли онај ко је преговарао Бриселски споразум, као и они који су га у тим преговорима подржавали. Сада, то је реалност и никако није нови услов који се поставља пред Србију. То, свакако, не значи да ће бити тражено од Србије да призна Косово, али се очекује да се Србија не противи чланству Косова у свим међународним институцијама, па и у УН. Такође, посланици Бундестага постављају јасно питање – које су границе Србије, јер ће те границе бити и границе ЕУ када Србија постане њен део? Они немају ништа против тога да ми кажемо да је и Косово саставни део Србије, али нас питају на који начин ћемо на Косову спроводити законе које усвоји Народна скупштина у Београду, односно како ћемо да наплаћујемо порез или гарантујемо безбедност свих грађана на Косову. То су питања на која ћемо врло брзо морати да дамо одговоре. 

У БиХ нису довољне само уставне промене

*  Да ли вам је познато, постоје ли притисци Немачке и осталих земаља Запада да Београд ослаби везе са Републиком Српском и подржи уставне промене у БиХ?

– О тим притисцима се говори, али не званично. Босна и Херцеговина је, свакако, једна дисфункционална земља и неопходно је да се обезбеде услови да она профункционише, јер ће у супротном бити стални извор нестабилности на Балкану. Међутим, без обзира на то да ли ће уставне промене бити извршене, чињеница је да бар милион и по људи у тој земљи једноставно не жели да живи у таквој земљи и да тежи нечему другом. Немачка може да тражи од Србије да подржи уставне промене у БиХ, али саме уставне промене, без економског опоравка те земље, неће битно променити ситуацију и донети преко потребну политичку стабилност.

Председавање ОЕБС-ом још једна пропуштена шанса

* Шта мислите о оцени председника Николића да је Србија, као председавајућа ОЕБС-а, идеалан посредник између Европске уније и Русије и шанса за њихово помирење?

– Србија је можда имала шансу да буде идеалан посредник, али је та шанса пропуштена и Србија сада не може да буде ни обичан посредник, а не још и идеалан. Боље је рећи да Србија само формално председава ОЕБС - ом и да се уопште не меша у догађаје између Русије и ЕУ, који су веома интензивни. Влада бежи од одговорности и јасног исказивања својих ставова у председавању ОЕБС - ом. Уместо да смо искористили шансу да Србија постане глобални актер, оваквим председавањем се Србија само дискредитује. О томе сведочи и то што нико од наших високих званичника није био присутан у Минску, на потписивању мировног споразума. На жалост, Србија је добровољно маргинализована као председавајућа ОЕБС - ом, јер је сасвим јасно да ова влада нема капацитет да буде озбиљан играч на међународној политичкој сцени.

(ДНЕВНИК)