Интервју Бориса Тадића за Албаниен Пост

”Француско - немачким планом Србија губи у миру оно што није изгубила у рату”

1.Познати сте као проевропски лидер. Под Вашим руководством Србија је добила визну либерализацију и статус кандидата за чланство у Европској унији. Стално сте истицали потребу да Србија буде део Европске уније и да се сврстава уз њу. С друге стране, ЕУ остаје највећи инвеститор у Србији, у поређењу с другим земљама попут Русије. Како је током посете Београду рекао немачки канцелар Олаф Шолц, немачки инвеститори отворили су више од 70.000 радних места у Србији. Последично, политичар попут Вас требало би да ужива велику подршку јавности због исправног опредељења, али то није случај. На прошлим изборима на којима сте учествовали нисте добро прошли. Шта мислите које је објашњење за то? Зашто Срби не гласају за Вас, иако је под Вашим руководством Србија великим корацима покренула процес евроинтеграција. 

-Ово питање захтева објашњење које превазилази простор овог интервјуа. Али укратко - данас у Србији имамо специфичне политичке околности у којима немамо такмичење политичких опција, већ пре свега финансијских и медијских опција. 

Ја сам свој мандат завршио са великим богатством у политичком искуству и политичким успесима, за разлику од оних који власт напуштају са личним финансијским богатством. И поносан сам на ту чињеницу. 

Међутим, упркос таквим околностима, странка коју водим је у последњој деценији након свих изборима била у парламенту. У парламент нисмо ушли само након последњих избора, а један од разлога је и то што нисмо имали председничког кандидата, а председнички и парламентарни избори су се одржавали истог дана. 

Ипак, још важнији разлог је што нисмо хтели да будемо део коалиција које не деле нашу политичку визију и наше вредности.

Другим речима, свесно смо жртвовали изборни резултат како бисмо сачували семе здраве политике за будућност. Ноћ пре избора сам рекао да права борба почиње тек након избора. И био сам у праву. И сигуран сам да ће наша политичка странка и опција бити важан део победе у будућности, која ће бити победа политичке моћи над моћи финансијских и медијских манипулација. Понекада, чак и пораз може бити кључни елемент победничке стратегије. 

2.Један од главних слогана Ваше предизборне кампање 2008. године био је ”Да освојимо Европу заједно!”. Данас српски народ није толико одушевљен Европском унијом. Велика је подршка Русији и Владимиру Путину, а садашњи председник Србије Александар Вучић одбија да се придружи увођењу санкција Русији. Шта мислите да се догодило да Срби од народа који је гласао за некога ко их води у Европу, данас гласају и дају апсолутну подршку политичком вођству које одбија да се дистанцира од Русије, која је започела рат у Украјини?

-У последњој деценији готово сваки дан сам упозоравао на дистанцирање од ЕУ и објашањавао разлоге због којих се то дешава. И за то није крив само режим у Србији, него и ЕУ и по том питању морамо бити искрени. ЕУ је направила много грешака, а једна од њих је што су пружали подршку овом режиму у Србији, који није искрено оријентисан према европској будућности Србије. ЕУ, а посебно Немачка, подржавали су Вучићев режим углавном због тога што је тај режим био сервиралан у предаји српских легитимних националних интереса на Косову. А цена коју смо платили је урушавање демократије у Србији. Али, не желим да критикујем режим у Србији у албанском медију, јер то чиним  снажно и довољно у нашим домаћим медијима. 

Што се тиче санкција Русији, не подржавам санкције као политичко средство. Наше искуство нас учи да санкције режим против кога су усмерене чине само популарнијим, а цену на крају плаћају грађани. 

Русија јесте започела рат у Украјини и нема сумње да је војна агресија Русије на Украјину потпуно неприхватљива и да има катастрофалне последице. Али, такође је чињеница да је рат у Украјини започео на темељу косовског преседана, који је дизајнирао и имплементирао Запад.

У том смислу, Запад је због двоструких стандарда одговоран и за почетак рата у Украјини и зато сматрам да нема решења без ревизије преседана који је Запад направио у случају Косова. Кључни Путинов аргумент за почетак рата је управо Косово, тако да је лицемерно говорити о Путину, а не говорити истовремено и о подршци Запада незаконитом једностраном проглашењу независности Косова. 

3.Били сте категорично против проглашења независности Косова. Но, Косово је правна стварност од 2008. године. На захтев Србије, декларација о независности послата је Међународном суду правде, а тај суд, ком је и сама Србија дала поверење, пресудио је да Косово проглашењем независности није прекршило међународно право. Године су прошле и држава Косово је консолидована. Данас је Косово члан стотина међународних организација и има дипломатске односе с већим делом света. Јесте ли и даље против независности Косова?

-Јесам и увек ћу бити. И нисте у праву - Међународни суд правде никада није одговорио на наше питање, а избегавањем јасног одговора отворио је опасан простор свакој држави и политичком актеру да га тумачи у складу са сопственим интересом, а не у складу са међународним правом. 

На основу тога, ви бирате такво тумачење какво сте изнели у питању, а с друге стране Србија и државе које не признају независност Косова бирају супротно. Ви кажете да је Међународни суд правде рекао да проглашењем независности Косова није прекршено међународно право, а ја кажем да тај суд никада није пресудио ни да је то у складу са међународним правом. А да Вас подсетим - наше питање је било да ли је у складу са међународним правом. 

Већ тада сам упозоравао на овај преседан и упозоравао сам да ће бити отворена Пандорина кутија широм света. Посебно сам упозоравао на Украјину. Стварност показује да тумачење које сте дали не угрожава само територијални интегритет Србије, већ светски мир. 

Друго, погрешно је представљати одговор Међународног суда правде као правну основу независности Косова, будући да се ради само о саветодавном мишљењу. Иначе, да није тако Косово би још тада постало чланица УН. Чињеница да Косово није чланица УН, чињеница да толико година имамо дијалог у сврху тражења решења и чињеница да више држава у свету не признаје независност Косова него оних које га признају, дају јасан доказ да нисте у праву. Чак и у контексту мишљења Међународног суда правде, Косово нема ништа више права на своје тумачење, него што Србија има право на своје. 

И не можете оптуживати Путина и славити такво тумачење мишљења Међународног суда правде у исто време. А управо то ради Приштина и земље које су признале независност Косова. Током мог мандата циљ ми је био проналажење компромиса и додирних тачака  за бољи живот и Срба и Албанаца на Косову. Уместо тога, након 2012. године, с обе стране имамо само славља, која не деле само нас, него и друге земље, попут Украјине. А то се не може славити као било чија победа. Принцип територијалног интегритета је био камен темељац светског мира након Другог светског рата. Измицање тог камена је историјска трагедија, на коју нико не би требало да буде поносан. 

4.Како видите развој догађаја у дијалогу Косова и Србије? Шта мислите да се ради погрешно и како би дијалог требало водити другачије?

-У време мог мандата дијалог је имао за циљ проналажење компромиса и омогућавања нормалног функционисања свакодневног живота грађана на Косову. Након 2012. године дијалог је био само театар за домаће политичке поене с обе стране. Већ деценију дијалог није испуњен стварним решењима, већ бројним манипулацијама јавним мњењем. Након сваке рунде обе стране славе своје победе над другом страном, уместо да пронађу простор за заједничку победу. 

Дијалог би требало да је усмерен на представљање реалности на терену, а не на политичке поене у домаћем бирачком телу. Нажалост, можда смо ближе споразуму него икада, али смо истовремено даље него икада од правог решења. Није мудро гурати политичка решења изван реалности, а случај Украјине даје трагичан доказ за то о чему говорим. И искуство нашег региона нас учи да манипулације и синхронизована пропаганда доносе корист само режимима, а велике цене грађанима и миру. 

5.Наш медиј је 18. септембра објавио документ који представља садржај понуде за Албина Куртија и Александра Вучића. Јесте ли видели тај ”нови оквир” , како се назива француско-немачки предлог и какво је Ваше мишљење о њему? То је решење које се приближава моделу две Немачке, је ли то примерен модел за Вас?

-Није примерен и као председник сам одбацио сваки сличан модел. Нико не зна како изгледа коначна верзија тог плана и очито се још ради на њему, али сваки план који се ослања на модел две Немачке није примерен за случај Косова и мени није прихватљив. 

Не можемо поредити модел две Немачке с нашом ситуацијом. Пре свега, у моделу две Немачке говоримо о једном народу који је привремено и вештачки подељен у две државе. И друго, Немачка данас слави дан када су се ујединили, а не дан када су се раздвојили. И изнад свега- Србија је пуноправна чланица УН-а од оснивања УН-а, за разлику од Западне и Источне Немачке, које су имале статус посматрача у УН, пре него што су заједно примљене у пуноправно чланство. 

Дакле, то је апсолутно неупоредива ситуација. Статус Србије у УН-у не може се поредити са Источном или Западном Немачком пре него што су постале пуноправне чланице. Не подржавам ниједно решење којим Србија губи у миру, оно што није изгубила у рату. То значи да не подржавам никакво признање независности Косова, експлицитно или имплицитно. Чврсто верујем да је компромис могућ и без тога, као што је и представљено у мом плану за Косово- Плану четири тачке. 

Валон Рашити,

18.11.2022.