Истина о “понуди” Алексића и листе “Србија против насиља”

  С обзиром на то да су Мирослав Алексић и Драган Ђилас последњих дана и јавно говорили о томе да је Социјалдемократска странка добила понуду да буде део њихове листе и да се чека наш одговор, на ту понуду смо јавно и одговорили, иако смо постигли договор још пре више недеља. Међутим, добили смо одговор да смо касно одговорили, па је битно да грађани буду упознати са током преговора. Не чиним то због себе или странке коју водим, већ због тога што мислим да имам обавезу да изнесем грађанима пуну истину. Имам ту обавезу, јер сам дубоко уверен да оно што открива ова “понуда” и одговор који смо добили показује принцип функционисања ове листе и да се то тиче свих грађана који размишљају на предстојећим изборима да им поклоне своје поверење. А то се у крајњем односи и на будућност ове земље. 

Са Мирославом Алексићем смо почели преговоре неколико недеља пре него што су започети разговори о јединственој листи. Њихова понуда је била да направимо трајнији савез и да наступамо заједно на изборима на свим нивоима. Након отварања преговора о јединственој листи, понуда је преиначена у то да наша странка учествује на тој листи на квоти Алексићеве странке. Упркос познатим неслагањима са неким учесницима те листе, зарад општег интереса и јединства опозиције, наравно да смо то прихватили. Међутим, што смо ми више прихватали, услови за наше учешће су се мењали и потписивање коалиционог споразума се одлагало. Изузетно је важно да грађани знају како је на крају изгледала понуда листе која на овим изборима наступа под паролом борбе против насиља и обећава ослобађање Србије од аутократске власти. 

Првобитни њихов захтев је био да у првом плану буду нови и млади људи и да се ја у кампањи повучем у други план. Пристао сам на то. Речено ми је да се исти захтев односи и на Ђиласа. Међутим, након мог гостовања у емисији код Љубице Гојгић у којој сам гостовао, пре свега, као бивши председник који је позван да коментарише своје међународне активности и међународну позицију Србије, тај услов је преиначен у захтев да ми буде забрањено да говорим у јавности у било ком капацитету и на било коју тему. То се очигледно односило и на време ван кампање, будући да емисија код Љубице Гојгић свакако није била део кампање. Мирослав Алексић ме је обавестио да је то изричити захтев Драгана Ђиласа и пренео да је Ђилас крајње драматично доживео што сам се ја усудио да се било где појавим у јавности. Нисам хтео ово да износим јавно, пре него што чујем и другу страну, међутим Драган Ђилас није ни до данас одговорио на позив који сам му упутио. Дакле, листа која се бори против насиља је без икаквих проблема, отворено и директно, изнела захтев за забраном елементарног људског права на слободу говора. Истовремено нашој листи је на крају понуђено само једно посланичко место. Међутим, ни ту није крај. То једно место је било понуђено само под условом да кандидат за то место буде Александар Ивановић, чиме је та листа директно ушла у надлежности Социјалдемократске странке, која је једина имала право на својим органима да доноси одлуке ко ће је представљати. Да би грађани разумели, чак и да смо то прихватили, Александар Ивановић на тој листи не би наступао испред наше странке, већ испред странке Мирослава Алексића. Дакле, Социјалдемократској странци на крају није ни понуђено да буде део ове листе и свих претходних дана њени представници обмањују грађане да се чека наш одговор. Баш као што су више од месец дана током преговора обамњивали СДС, представљали се као партнер и потрошили нам драгоцено време.

Намере до краја постају јасне када чланови преговарачког тима који су у мом одсуству водили ове преговоре - моји потпредседници Александар Ивановић и Горан Радосављевић и председник Извршног одбора Вукота Јакшић  донели одлуку да напусте Социјалдемократску странку и прилично је извесно да прелазе управо у странку Мирослава Алексића. Неколико дана пре тога то је учинио и још један члан овог преговарачког тима генерални секретар странке Горан Јаић. Дакле, свих претходних недеља Алексић је заправо једино преговарао о томе како да преузима људе из СДС зарад изградње своје новонастале странке и да их potkuplljuje посланичким местима. Након што је то исто урадио Народној странци, у коју је да апсурд буде већи, отишао из партнерства са нашом странком и након што смо га на нашој листи увели у парламент. 

Дакле, понуда Мирослава Алексића о којој је и јавно говорио се није односила на учешће Социјалдемократске странке на тој листи, већ искључиво на преузимање људи и разарање наше странке.  Крајње је лицемерно да у јавности говоре да се чекао наш одговор и да смо позвани, а посебно је лицемерно да се хвале уједињењем опозиције на листи која за резултат има разарање опозиционих странака. Врхунац лицемерја је одговор који смо синоћ добили од Алексића да смо закаснили са одговором, јер је наводно листа закључена. Прво, имамо поуздане информације да то није истина. Друго, одговор смо и јавно дали још јуче преподне, а Алексић је у емисији на Н1 послеподне  то потпуно игнорисао износећи неистину да још нисмо одговорили, иако је наш одговор тада већ био и у свим медијима. Подсећам да нам је пре тога такође било забрањено да учествујемо у организацији протеста, иако смо на њима сваки пут активно учествовали. Такође, подсећам грађане Србије да слобода говора није само питање основних демократских принципа и људских права, већ и закона. Позната је природа таквих фашистичких захтева кроз историју - сваки захтев за елиминисањем нечије слободе говора је само корак до захтева за физичким елиминисањем. Зато грађани морају да знају пуну истину о томе како су текли преговори и на којим принципима функционише ова листа, пре него што јој дају глас уверени да тиме дају глас опцији која се бори против насиља. А ово је тек врх леденог брега те истине. 

Борис Тадић

Председник Социјалдемократске странке