- Почетна
- Медија центар
- Саопштења
МУП да се хитно огласи у вези са случајем Уроша Панића
Саопштење МУП-а од 30.марта у ком се наводи да снимак бахате вожње Вучићевог кума Уроша Панића датира из 2020. године отвара низ питања на која би МУП и надлежни министар морали да одговоре јавности.
Наиме, уколико је заиста снимак из 2020. године како је онда могуће да МУП тек сада реагује, након што се снимак појавио у јавности? У саопштењу МУП-а се тврди да је те 2020. године починилац кажњен за бахату вожњу. Међутим, уколико је то истина, зашто му је полиција онда тек пре неколико дана запленила аутомобил, што је МУП јавно и објавио? Овим саопштењем МУП демантује сам себе, јер је немогуће да један дан полиција заплени аутомобил због бахате вожње, а да након неколико дана тврди да се та вожња десила пре неколико година и да је возач већ кажњен. Такође, тражимо од МУП-а да објави доказ о томе када је аутомобил први пут регистрован, због сумње да се ради о аутомобилу чија прва регистрација је новијег датума од датума који МУП наводи као време када је полиција реаговала 2020. године. Чак и да је истина то што пише у саопштењу МУП-а, поставља се питање да ли је ово једини пут да је полиција реаговала, будући да Панић редовно годинама објављује снимке попут овог.
Ове нелогичности указују на то да полиција покушава да заташка случај бахате вожње и вређања полиције од стране Вучићевог кумчета, који годинама уназад јавно демонстрира надмоћ над законом и полицијом. Недопустиво је да наша јавност годинама сведочи бахаћењу Вучићевог кумчета, који при томе исмева и вређа полицију. Још више је недопустиво да полиција оваквим саопштењима вређа и исмева саму себе и све поштене полицајце који имају храбрости да и у оваквим околностима часно обављају свој посао . Институција полиције није приватна институција Вучића и његових пријатеља, већ институција Србије и њених грађана. И зато захтевамо од МУП-а и министра полиције да одмах одговоре на сва ова постављена питања и указане нелогичности.
Овај случај свакако превазилази проблем бахате вожње и отвара много озбиљнија питања која се тичу приватизације државе од стране режимске клике, али и порекла имовине људи блиских режиму који возе екстремно скупе аутомобиле, као и порекла моћи којом газе државне институције и законе.