Одговор проф. Горана Радосављевића Синиши Малом -

”Десет година касније Алхемичарoв шегрт још вара грађане Србије”

На чињеницу да су према свим показатељима европске статистике грађани Србије једни од најсиромашнијих у Европи и да ће због раста цена ускоро морати да почну да се баве алхемијом како би преживели, реаговао је лично Алхемичарев шегрт, Синиша Мали. Наводи да грађани Србије данас у просеку имају више него 2011. године су баш резултат те “алхемије”. У стварности, знамо да просек даје искривљену слику, јер док партијски функционери СНС “једу месо”, грађани Србије “једу купус”, а просек тврди да сви они једу сарму. Другим речима, док се мали број људи на власти енормно обогатио у претходних 10 година, преко 4,5 милиона грађана Србије не може да заради више од 50.000 динара месечно, колико је била медијална зарада у 2021. години. Уз двоцифрени раст цена хране који је због потпуно девастиране пољопривреде био један од највећих у Европи прошле године уз раст цена меса од преко 20%, грађани могу са својом просечном зарадом да купе мање или исто у односу на 2011. годину. Тако на пример, за просечну зараду 2021. године могли су да купе 4кг мање јунећег меса и 159 комада јаја мање. Другим речима, просечна зарада на папиру можда јесте већа, али је истовремено јунеће месо поскупело 84%, јаја 82%, пасуљ и сир по 67%, а свињско и пилеће месо по 50%. 

Са друге стране, просечан грађанин Бугарске или Румуније је 2011. године имао сличан ниво дохотка као просечан грађанин Србије. Данас просечан грађанин Бугарске има око 23% више, а Румуније чак 54% више од нас. Претпостављам да је толики раст стандарда био разлог да Синиша Мали инвестира у Бугарској. Истовремено, Србија је са своје стране постала мека за прање пара, криминал и корупцију. Вероватно је у том смислу једна од највећих заслуга актуалног министра финансија било стављање Србије 2018. године на црну листу земаља у којима се перу паре финансира криминал и тероризам. Први пут у историји, како то Алхемичар воли да каже. 

Насупрот томе, наш циљ је да вратимо животни стандард грађана и домаће приватне инвестиције у фокус државне политике. Повећаћемо минималну зараду на 50.000 динара колико ће износити и неопорезиви део зараде. Смањење оптерећења на зараде на око 50% у периоду од три године, довешће до раста медијалне зараде са 50.000 динара колико је она износила у 2021. на 80.000 динара у 2024. години. Тиме ће највећи број грађана осетити реални бољитак, а просечна зарада ће коначно достићи просечну потрошаћку корпу. Укинућемо непотребне порезе, попут акцизе на електричну енергију или таксе на регистрацију аутомобила и значајно смањити акцизе на дизел за пољопривреду. Добробит такве политике осетиће и послодавци којима ће трошкови ангажовања радне снаге бити значајно мањи, а укидањем великог броја парафискалних намета смањиће се и трошкови самог пословања. Круг овог дела реформе ћемо затворити коначним спровођењем економске лустрације. Она подразумева, између осталог, да сви који не могу да објасне порекло своје имовине, те доходак којим је она стечена, морају да плате порез и сносе санкције. Тиме ћемо, уз ефикснију наплату пореза и јефтинију државу, зауставити прекомерено задуживање државе. 

Уосталом, џаба власт већ деценију “силује” статистику желећи да покаже да живимо боље. Довољно је да грађани узму новчаницу од 2.000 динара и виде шта могу данас да купе за њу. Чињеница је да могу да купе 11 литара дизела, чак 33% мање, или 2 кг јунећег меса, односно два пута мање него 2011. године. Ту се сва прича о бољем животу за највећи број грађана Србије завршава.