Борис Тадић централна фигура демократске опозиције

Удруживање ЛДП и СДС добар потез, по испитивању јавног мњења на фокус групама.

Борис Тадић, упркос замерки и даље представља централну фигуру демократске опозиције.

Београд - Савез ЛДП и СДС, Чедомира Јовановића и Бориса Тадића, перципира се као логична и пожељна политичка веза, један је од закључака из недавно рађеног испитивања расположења бирача на такозваним фокус групама. Истраживање, у чије налазе је "Данас" имао увид, односи се на потенцијал савеза и на профил лидера, а урадила га је једна од реномираних домаћих агенција.

Како се наводи у истраживању, удруживање ради постизања бољих изборних резултата, односно преласка изборног цензуса, не види се као нешто негативно нити непожељно, калкулнтски, већ као легитиман облик политичког резоновања, али се ту не исцрпљује њихов доживљај стварања овог политичког савеза. Сви учесници који су учествовали у фокусним дискусијама, како се наводи, се слажу да су у савез ушла два снажна политичка лидера са јасним политичким профилима и идентитетом. Ни једна од испитаних групација гласача и бирача није исказала ни минимум сумње да ова два јака политичка лидера не могу заједнички да функционишу и делују у правцу успостављања равнотеже измежу власти и опозиције. Јовановић и Тадић, како се закључује, се доживљавају као компатибилни и комплементарни.

Борис Тадић, упркос многобројних замерки које му се упућују, нарочито од стране разочараних демократа, и даље представља централну фигуру демократске опозиције. Закључено је да га испитаници описују као државника, покајника, сталоженог лидера који је остављао и који је био остављан, искусни политичар са свим знањима и вештинама владања али и политичког падања.

Чедомир Јовановић се описује као много оспоравани, контроверзни политичар, незаобилазан чинилац демократског окупљања и деловања. Сирова снага, доследан и упоран, мотиватор и покретач, оперативац и вешт борац, особине су које се наводе за лидера ЛДП. Затим, политички неокаљан, јер се не доживљава као део бивше власти, али контроверзан у својим политичким ставовима, пословним подухватима, животном стилу и медијској експонираности.

Један од закључака је то тај да питање Косова и НАТО у овом тренутку нису од примарног интереса јавности, али чак и када буду део политичког сучељавања, лични ставови и опредељења опозиционо оријентисане јавности, према ова два питања неће представљати препреку за пружање подршке политичком савезу ЛДП и СДС.

Пожељни чланови овог савеза, више због личног ауторитета и далеко мање због стварне политичке моћи и значаја могли би бити још и Саша Радуловић, Борислав Стефановић и, како се наводи, недвосмислено Расим Љајић. Прва два политичара, иако немају никакву посебну политичку снагу, имају вредност као представници и другачије политичке провинијенције, док Расим Љајић за највећи број опозиционих гласача преставља гарант компромиса, баланса, разума и политичке коректности који може бити корективни гактор сваке власти.

Слика Пајтића и Живковића
Бојан Пајтић, председник ДС, описује се као политичар коме се десила лидерска позиција, добар вечити други, односно позадинац, лош лидер. Без политичке харизме и већег упоришта и утицаја међу бирачима у Београду и у централној Србији, чак и у Војводини иако га не перципирају у негативном светлу, доживљавају га као немоћног и безличног. Зорана Живковића, лидера Нове странке, испитаници доживљавају као екс премијера кога његов рођени крај најмање воли и подржава. За остале регионе и гласаче, како се додаје, не превише битан нити превише релевантан.

Извор: www.danas.rs 
Фото: СДС