Борис Тадић: Вучић наставља да лажима скреће пажњу са стварних проблема

       Уместо што је Вучића срамота што сам ја наводно хтео само тајно да се видим са Лукашенком, требало би да га је срамота што није пропустио ни ову прилику да патолошки слаже. Говорећи о срамоти у тренутку када свесно лаже, Вучић је још једном показао да је управо неспособан за осећај срамоте.

Одмах након што је први пут изнео ту лаж јавно смо појаснили да је Лукашенко тада ушао у Србију незванично и кршећи сва правила уобичајеног протокола. Дакле, Лукашенко је тај који очигледно није хтео да има било који званични и јавни састанак, а не ја. У Србију је тада дошао приватно на скијање, а не у званичну посету и сасвим случајно се десило да смо у исто време били на Копаонику. Лукашенко је ушао у земљу на такав начин да смо и надлежне службе и ја накнадно и случајно сазнали да је уопште у Србији. У том контексту, може се закључити само да је управо Лукашенко показао непоштовање према Србији таквим доласком, а свакако не ми. Уосталом да ли је овај званични сусрет Вучића и Лукашенка организован тако што га је Вучић случајно срео на скијању или тако што је Лукашенко званично и по протоколу најавио посету? Међутим, Вучићу је била потребна нека таква сензационилистичка анегдота, да би уобичајеном патетиком скренуо пажњу са кључне политичке поруке која је послата поводом посете Лукашенка. У мору лажи о томе како сам се ја крио од Лукашенка и обавештавања јавности о томе да он воли белоруску чоколаду и кад ће да једе сухомеснате производе, циљ је да се замагли и овом приликом послата порука о томе да се Србија под Вучићевом влашћу свакодневно све више и отвореније дистанцира од европског пута Србије. Када се томе дода и чињеница да је под окриљем војне најавио декларацију и о политичкој неутралности, јасно је да је најмањи проблем то од чега је Вучића срамота и кад ће шта да једе.  

И у време када је Вучић, зарад доласка на власт, направио политички заокрет од радикално антиевропске ка декларативно радикално проевропској политици упозоравао сам на неискреност те промене и да нико не зна шта ће сутра бити онај ко је јуче био једно, а данас друго. Упозоравао сам и на то да је инструментализација проевропске политике у сврху суштинског уништавања европских вредности и европског пута Србије, опаснија и од отворено антиевропске политике. Доказ да се Вучић спрема да скине европски плашт испод кога је увек била и остала радикалска политика је и неупоредивост Вучићевих изјава о процесу евроинтеграција из времена непосредно након доласка на власт и данас-од почетног претераног ентузијазма и гротескног заклињања на европску опредељеност до релативизовања и предлагања декларације о политичкој неутралности. А када већ говори о срамоти, мене је срамота, а и сваког грађанина Србије би требало да буде, због тога што је данас председник Србије патолошки лажов и што смо допустили да такав лажов и његова олигархија практично приватизују Србију и одређују њену будућност као да се ради о њиховом власништву.

Борис Тадић