Дачић се уплео у сопствене лажи и оптужио сам себе

       Лажима о томе како је Демократска странка заташкавала истрагу о смрти Ранка Панића, Ивица Дачић покушава да скрене пажњу са очигледно противуставне државне политике у вези са Косовом. Оптуживањем тадашње Демократске странке и кабинета бившег председника Бориса Тадића, он такође покушава да скрене пажњу са чињенице да за тај трагични догађај могу бити одговорни искључиво он као тадашњи министар полиције и Милорад Вељовић, као тадашњи дикретор полиције, а садашњи Вучићев саветник и високи функционер Вучићеве странке. У покушају да лажима замагли чињеницу да је истрага утврдила да је Панић преминуо од последица прекомерне употребе силе полиције на чијем челу су тада били садашњи Вучићев министар и садашњи Вучићев саветник на протесту који је организовао Вучић лично, Дачић апсурдно оптужује Демократску странку и бившег председника који нити су управљали полицијом, нити организовали тај догађај. Уплетен у сопствене невеште лажи и покушаје пребацивања одговорности, Дачић је једино успео да оптужи сам себе да је као министар неодговоран, неспособан и некомпетентан. 

Уколико је истина то што Дачић говори поставља се онда питање зашто није поднео оставку и кривичну пријаву због кршења закона и процедура. Оваквим лажима Дачић заправо открива истину да је спреман и да крши закон зарад останка на власти. У време председничког мандата Бориса Тадића странка коју је водио није издавала налоге ни министру полиције, ни директору полиције, нити било ком другом министарству. Савет за националну безбедност, на чијем челу је био, није блокирао истрагу о смрти Панића, нити је имао иједан разлог да то чини. Подсећамо да је и сам Дачић изјавио да је једино директор полиције могао да издаје налог за организовање тог догађаја, а у време смрти Панића је тврдио да он није преминуо од прекомерне употребе силе припадника полиције, већ због неадекватног лечења. Подсећамо и да је тада Вучић на конференцији за новинаре оптуживао полицију и Дачића за смрт Панића. Дакле, очигледно је да су, уколико је истрага заташкавана, за то су разлог могли имати само Дачић и Вељовић, као што и данас једино они могу имати разлог да оваквим лажима чувају своје позиције под овом влашћу. 

Како се онда може веровати и данас Ивици Дачићу  као министру спољних послова, када он оваквим изјавама отворено признаје да не одговара за оно што се дешава у сектору за који је надлежно његово министарство? Човек који говори да није био одговоран за посао који је обављао као министар не би смео више никада да буде на таквој функцији, а камоли да данас као министар спољних послова заступа нашу државу у питањима која се тичу њеног територијалног интегритета и највиших националних интереса. Дачић је још једном показао да је његов манир да када дође до опасности се прави мртав као опосум, када је притеран да говори о својој одговорности лаже као барон Минхаузен, а када се оголи бесмисленост његових лажи необавештен је као Коштуница. Све ово говори да Дачић није у стању да обавља било какав одговоран државни посао, јер ће вероватно и након ове власти говорити да га је неко натерао да потписује Бриселски споразум и учествује у противуставној предаји легитимних националних интереса и таквим лажима и пребацивањем одговорности се нудити некој следећој власти.