Хитна истрага поводом извештаја ”Заборављена деца Србије”

  Социјалдемократска странка тражи хитну истрагу надлежних органа поводом извештаја ”Заборављена деца Србије”, који су објавили ДРИ (међународна организација за људска права посвећена заштити и пуном социјалном укључивању деце и одраслих са инвалидитетом у друштво) и МДРИ (Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом). Застрашајући наводи из овог извештаја захтевају  хитну истрагу, која би морала укључити и истрагу индивидуалне кривичне одговорности на основу навода из извештаја, али и одговорност Вучићеве владе, која последњих десет година системски занемарује стратешко решавање овог проблема и доноси мере супротне духу и одредбама Закона о социјалној заштити усвојеног 2011, у време мандата Цветковићеве владе.

У извештају се наводи да је држава од 2009. године кренула у решавање наслеђеног трагичног стања у овој области и да је Србија од 2009. донела законе и акционе и стратешке документе, који су ишли у правцу деинституционализације и инклузије. Међутим, између 2015. и 2020. у извештају се указује на недостатак стратешких докумената који се односе на децу и одрасле са инвалидитетом. У извештају се упозорава и на то да последњих година законска решења иду у правцу мера које дубоко забрињавају, јер су у супротности са претходно утврђеним стратешким циљем деинституционализације. Као највећи проблем се наводи то што држава није обезбедила свеобухватну подршку деци са сметњама у развоју у њиховим породицама, што је неопходан предуслов деинституционализације. Извештај такође наводи трагичан податак да Србија у последњих пет година није успела да примени међународне препоруке, које је у том периоду добијала од различитих међународних тела за људска права УН-а и Европске комисије.

И док се држава хвали великим ”развојем и економским напретком” и задужује се за популистичке и неселективне мере, у нашој држави деца са инвалидитетом трпе овакву тортуру. Држава, која се расипа новцем грађана у сврху политичког маркетинга власти,  не улаже у омогућавање подршке породицама како би што већи број те деце имао обезбеђене неопходне услове да остане у својим породицама и ван ових институција, али и како би она деца која морају да буду институционализована имала максимално хумане услове за живот и развој и неопходну медицинску негу. Дакле, ова власт примењује популистичке финансијске мере подршке грађанима, само у случају када им то може донети гласове на изборима. А при том, потпуно занемарује онај део популације који је најнезаштићенији и препуштен сам себи, а то су деца са инвалидитетом из институција у којима су изложени чак и тортури. Јер они не гласају на изборима!Уместо срамног одговора надлежне министарке Кисић Тепавчевић којим побија наводе извештаја,  надлежни органи су морали да покрену хитну истрагу поводом тих језивих навода. Срамно је да власт овакве наводе неодговорно назива ”паушалним тврдњама” и да оптужује ауторе да узнемиравају јавност. Ово јесте питање око ког је јавност дужна да се узнемири, док год је и једно дете изложено ономе што је наведено у овом извештају. 

Невезано за системско занемаривање решавања овог проблема и свих реформи започетих у време бивше власти, поједини наводи из извештаја указују и на индивидуалну кривичну одговорност и то мора бити такође најхитније истражено. Јер ако лекар каже да би неко дете требало ”пустити да умре” или уколико здравствена институција одбије да прими на лечење то дете, онда се више не ради само о односу државе и законским решењима, већ о конкретном лекару који одбије да пружи здравствену помоћ људском бићу.