Константинидис: Здравствени систем у Србији пред колапсом, педијатрија најугроженија

Социјалдемократска странка упозорава да је функционисање здравственог система у Србији угрожено, услед низа погубних мера које су донете у протеклом периоду. Последња у низу забрињавајућих одлука је најава присилног пензионисања, предвиђена Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавним службама, чијом применом ће у пензију бити „отерано“ 3.500 лекарки. Подсећамо, овај закон предвиђа присилно пензионисање свих запослених у јавним службама који на пензију стекну право (ПРАВО у овом случају постаје ПРИНУДА).

“Медицина је добрим делом женска делатност. У случају педијатрије, 90 одсто педијатара су жене, просечна старост педијатара је 52 године а 30 одсто њих је старије од 60 година. Применом овог закона трећина запослених педијатара била би пензионисана. Дакле 470 педијатара би било послато у пензију, а у овом тренутку на специјализацији је 230 потенцијалних педијатара. То најпростије и најкраће речено значи да ДЕЦУ У СРБИЈИ НЕЋЕ ИМАТИ КО ДА ЛЕЧИ“ истакао је, на данас одржаној конференцији за новинаре, проф. др Георгиос Константинидис, педијатар, члан Политичког савета СДС и председник Градског одбора СДС у Новом Саду.

Социјалдемократска странка подсећа да је, нажалост, ово само последња у низу неразумних одлука у вези са здравством, које праве дугорочну штету од које се систем тешко опоравља. Због катастрофалних одлука у вези са здравственим системом, 75 одсто лекара размишља о одласку у иностранство.

„Према званичним подацима, 2012. године 338 лекара тражило је сертификат који је неопходан за одлазак у иностранство, 2013.  тај број је порастао на 435, прошле године на 927, а ове године ће премашити 1.000. Оне који доносе одлуке у здравству упозоравам – Господо у неком тренутку сви ћемо бити пацијенти те је одговорност за потезе који се повлаче тим већа“ упозорава професор Константинидис.

Социјалдемократска странка сматра да је у јавном сектору потребна рационализација. Ипак, спровођење ригидних мера, без познавања стања и без  уважавања специфичности појединих делова система може имати катастрофалне последице у тако важним областима као што је здравство.