Напади и ”напади”

Иако је изјава Владете Јанковића објављена под насловом ”Владета Јанковић одговорио Тадићу” у целој његовој изјави нема ниједног одговора, већ искључиво напада и етикетирања. На данашњи дан смо потписали споразум о ненападању унутар опозиције, па да у светлу тог догађаја појаснимо онда и шта ко подразумева под нападом, а шта је суспендовање слободе исказивања политичких ставова и уверења, без чега нема демократије, ни демократских избора. 

Да, стојим иза тога да је Владета Јанковић као потпредседник ДСС-а прегласно ћутао док је та странка подржавала и организовала протесте у којима су паљене амбасаде и у којима је изгубљен један људски живот, побуну ЈСО, подршку Томиславу Николићу итд. И он би морао да на демократски начин разуме да то није напад, већ исказивање става у складу са уверењима иза којих стојим цео свој живот и односа према врсти политике против које се борим цео свој политички живот. На све то господин Јанковић није одговорио, јер нисам ни говорио о томе да ли је био у земљи или ван ње, управо због тога што је то потпуно небитно. Изношење свог става не сматрам нападом, баш као што не сматрам нападом ако неко изнесе став, на пример, да је грешка што смо 2008. формирали владу са СПС и увек сам спреман да одговорим политичким разлозима и својим уверењима. Као што не бежим ни од својих грешака. Све друго би било блокирање политичке дебате, односно демократије. 

Међутим, напад јесте рећи да нико осим кандидата блока који сада представља Владета Јанковић нема право да се кандидује, односно да у том случају ради за Вучића. Напад је и изнети лаж да сам ја некога ”напао с леђа”, јер и у случају господина Јанковића и господина Поноша сам одговарао на директна питања новинара. Надам се да господин Јанковић не сматра да је требало да лажем. Напад би био да сам ја рекао да он својом кандидатуром ради за Вучића. Као и да сам рекао да је његов одговор за жаљење. Или да због свог става губи право на моје пријатељско уважавање. А ја ништа слично нисам рекао. За разлику од њега, који је управо таквим речима, чак и лично, напао мене. 

А напад на демократију је подразумевати да би политичари требало да крију своја уверења, чак и онда када сматрају да је у интересу јавности да их изнесу. Зато апелујем  на то да споразум о ненападању не буде злоупотребљен као изговор за суспендовање истине и слободе изношења мишљења. Такође овај споразум не би смео да подразумева да политичари немају право да одговоре на нападе и неистине које се изнесу о њима. Али би зато овај споразум требало да подразумева коначно суспендовање етикетирања и изношења лажи. Сматрам да је од изузетне важности да овај споразум разумемо на демократски начин, јер од тога зависи да ли ће он помоћи стварном спуштању тензија унутар опозиције или ће се супротно намери иницијатора изврнути у своју супротност и постати алатка за суспендовање истине и слободе да се истина изнесе. А то је управо оно против чега се боримо и због чега нам је и потребна сарадња унутар опозиције. 

Борис Тадић

Председник Социјалдеморкатске странке