Нападима и неистинама се не бори за демократију

Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас изнео је низ нестина гостујући  данас  у јутарњем програму Н1, на које смо дужни да реагујемо.

Наиме, неистина је да ”сви други седе и ћуте” док се једино Драган Ђилас бори. Представници наше коалиције ”Ајмо људи” се боре не само сваки дан, већ и сваку ноћ за одбрану сваког гласа. Наша коалиција је предала готово исти број приговора као и коалиција коју представља Драган Ђилас и ми смо први почели са предајом жалби Управном суду, што настављамо да чинимо буквално сваку ноћ.

Потом, Драган Ђилас каже да су само они тражили отварање џакова. То је такође неистина, јер су представници његове коалиције заједно са нама гласали против отварања џакова и то зато што је то дозвољено тек након неколико дана, када је већ прошло довољно времена да можемо оправдано да сумњамо у то да је садржај џакова већ претходно измењен. Особа која је једина остала то да ради је остала на своју иницијативу и није члан странке коју води Драган Ђилас, већ Демократске странке и стари је сарадник Бориса Тадића у процесу заплене имовине Шарићевог клана. Тако да је изнео неистину да је захваљујући њему оборено још два бирачка места.

Драган Ђилас је у истој емисији рекао да он неће са стране да навија, већ да хоће да игра. Подсећамо га да је у време када је покренуо бојкот избора проглашавао издајником сваког ко је сматрао да би се требало борити на изборима. Данас он нове изборе преговора лично са Вучићем, а напустио је дијалог о борби за изборне услове под покровитељством Европског парламента. Између осталог те 2020. нападао је за издају и Социјалдеморкатску странку која је изашла на локалне изборе и Нову странку и покрет 1 од 5 милиона, који су тада изашли и на парламентарне изборе. С тога данас нема морално право да нама држи лекцију о ”навијачима” и ”играчима”. Подсећамо га такође да смо ми у то време били у парламенту и напустили га зарад јединства опозиције, а да је он био ван парламента. Данас, када је добио мандате у парламенту, сетио се да је ипак боље играти, него навијати.

Он такође каже да нико из опозиције није имао бољу идеју од њега. Подсећамо га  на то да је наша коалиција одмах на првом састанку предложила отварање џакова и на републичком нивоу, што његова коалиција и он нису прихватили. А на отварање џакова имају право само они који су прешли 2%, тако да то нисмо могл да урадимо сами. Ако данас тврди да брани демократију, а не мандате, нејасно је зашто се онда није одмах заложио и за отварање џакова на републичком нивоу. Ако се заиста брани демократија, брани се сваки глас и свуда, а не само тамо где се може доћи до власти и већине.

Његову изјаву да је он од повратка у политику чинио све да опозиција буде уједињена оцењујемо као у најмању руку лицемерну, јер је искључиво он лично доносио сваки пут одлуке којима се цепало јединство опозиције. Тако и пред ове изборе када је онемогућио јединство само због тога што су представници наше коалиције делегирали нестраначка стручна лица у надзорна тела. Пре избора то му је био проблем, а након избора ни разговор лично са Вучићем није. Тада је учешће у надзорним телима називао издајом, а данас приватне разговоре са Вучићем назива борбом за демократију. Поред тога, подсећамо га да је упркос томе и након тога добио писмо позива на сарадњу од стране председника Нове странке Ариса Мовсесијана, на које није чак ни одговорио. Сада је огољено да је за Драгана Ђиласа Вучић био прихватљивији саговорник него опозиција. А да није спречио јединство и координацију опозиције, не би ни било потребе за тим разговором.

Посебно је апсурдно што данас Драган Ђилас напада сопствене коалиционе партнере за политику коју они представљају, а коју су представљали и пре него што је с њима формирао коалицију. То се може тумачити само као обмањивање бирача, које је тек након избора обавестио да он не подржава на пример политику реваншизма, коју је представљао његов коалициони партнер и председнички кандидатат.

А врхунац лажи и напада је његова изјава да је Борис Тадић 2014. године ишао на разговоре са Вучићем о уласку у владу и да у ту владу није ушао ”само јер је умро Мики Ракић.” Пре свега, Миодраг Ракић је још увек био жив када је формирана та влада. А друго, Борис Тадић није прихватио да уђе у владу, што је очигледна истина. Дакле, ово је не само брутална лаж, већ и подсетник да је Драган Ђилас још тада увео манир по ком се лажима други оптужују за издају. Тадашња коалиција коју је предводио Борис Тадић отишла је само формално на разговоре поштујући институционални дијалог у сврху стварног покушаја смањења тензија у друштву. Подсећамо да је баш овом лажи Драган Ђилас још тада увео бољшевизам у опозицију и њиме уништавао једну по једну опозициону странку и покрет. Данас, када му се тај бољшевизам враћа као бумеранг он и даље наставља да лажима друге напада за издају, уместо да коначно размисли о принципима свог политичког деловања.

Свих ових година боримо се против лажи и оваквих бољшевичких метода и овом приликом указујемо на то да нема повратака демократије у Србију и било каквих промена док се не прекине са том праксом. Уместо што се наставља са оваквим унутаропозиционим нападима зарад самопромовисања, било би неупоредиво корисније да се коначно организује унутаропозициони састанак о будућности нашег друштва и  принципима функционисања свих стварних противника овог режима. И овај пут, као и свих претходних година, позивамо на такав састанак и сарадњу.  Наставићемо да се боримо за повратак политике у политику и против тога да политика у Србији и даље буде поље борбе медија, лажи и финансијских утицаја, а не поље вредности, идеја и политичких решења.