Представа Хамлета у Косовској Митровици

    Од почетка ове власти јасно је да напредњаци, односно радикали у европском руху, настављају своју политику професионалног национализма деведесетих другим средствима, а са истим циљем употребе квазипатриотизма искључиво у сврху учвршћивања власти. Трагична је околност да су се последњих пет година на власти и у суседним земљама налазила пречесто њихова идеолошка сабраћа, са другим националним предзнаком. Заједно су постизали погубни кумулативни ефекат политике која за основу има макијавелистичку и злокобну употребу националних осећања и националне повређености. У случају Србије таква употреба имала је за сврху изградњу култа личности Александра Вучића, а за последицу разградњу демократских институција, животног стандарда, националних интереса и угледа Србије. Устоличење ненормалности, на месту нормалности и медијских представа на месту политике. Јучерашњи догађај је само очекиван след у низу таквих представа. Толико очекиван да већ и сам Вучић унапред објављује хитне седнице Савета за националну безбедност, а режимски медији већ имају написане описе догађаја и пре него што се догоде. Као што и свака представа има написан сценарио пре изведбе. 

Иако Вучића његови медијски и маркетиншки могули лажно представљају као чувара нације и гаранта стабилности, а нажалост подршку му даје и међународна заједница, не би требало заборавити да су истоветну подршку давали и Милошевићу након што је потписао Дејтонски споразум. И њему су, баш као и Вучићу након потписивања Бриселског спораузма, дали круну фактора стабилности на Балкану, а потом га убрзо након тога декрунисали у крвавом рату и разарању Србије. Цену таквог крунисања и декрунисања плаћамо и данас на Косову, само што оно што није предато ни тада, изгубљено је током ове власти. Иста таква судбина може поново задесити Србију и њене грађане и хвалоспеви међународне заједнице не би требало да стварају заблуду да смо далеко од таквог сценарија.

  Вучићева тактика паљења нациналистичких пожара и конфликата прво са Хрватском, па БиХ, па Македонијом, а сада и са покрајином Косовом има примитивни циљ окупљања нације око лика “вође спасиоца”, а не очување наших националних интереса којима се тргује за власт једног човека. То не само да цивилизацијски унижава Србију, већ врло брзо може и да спали сваки њен легитимни национални интерес и на Косову и могућност опоравка и економског развоја. Тај вртлог кризе којом Вучић манипулише у региону је највећа опасност управо за нашу државу, коју он поставља у центар те кризе, јер поново је једино Србија у узастопним конфликтима са свим суседним државама, а свака од њих појединачно искључиво само са Србијом. Будући да је Вучић способан једино да функционише у ванредним стањима, он је централна фигура онолико колико је Србија централна тачка конфликта. Тиме се објашњава и чињеница да је српска делегација отишла јуче на Косово упркос јасном упозорењу шта ће се десити и упркос томе што је управо Вучићева косовска политика и потписивање Бриселског споразума легализовало такву врсту процедуре и на северу Косова. Та политика је апсоутно неодржива у дужем временском периоду и само кратковиди и непромишљени политичари, као што је Вучић, могу помислити да тактике обмањивања и перманентног ванредног стања, које се потом привремено решавају до следећег конфликта, могу дугорочно побезбедити подршку и у међународној заједници, али и код сопствених гласача. 

Марко Ђурић и представници тзв. Српске листе, а уствари Вучићеве странке на Косову, су добровољно преузели улоге у овом театру, који ме и даље неодвољиво подсећа на филм Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња. Потпуно је јасно да долазак српске делегације у Косовску Митровицу није био одобрен, што је последица потписивања Бриселског споразума. Наравно да је за манифестацију овог политичког примитивизма било потребно учешће и друге стране,  што су прихватили и Тачи и Харадинај, дајући свој допринос овој представи прекомерном употребом силе полицијских снага, која је кулминацију доживела потпуно излишним развлачењем Ђурића приштинском улицом пред камерама.  У свакој озбиљно безбедно ризичној ситуацији, каквом је ова приказана, полиција стаје непосредно испред улаза. И у Београду и у Приштини имамо на власти окореле професионалне патриоте, без икакве стратегије и визије мира и помирења, које води једна једина идеја - што чвршћа аутократска власт и сила као темељ њене сигурности. Од такве политике штету ће трпети не само Албанци и Срби и не само читав регион, него и сама Европска унија, која подршком оваквим режимима и методологијама представа уместо политике противречи сопственим идејама и вредностима. А најављени коначни одговор Србије на ову кризу да ће унилатерално успоставити Заједницу српских општина без учешћа Приштине је вређање здравог разума сваког мислећег човека, јер српски потпис на Бриселском споразуму спречава такву могућност и на северу покрајине, будући да је њиме прихваћен правни систем независног Косова на читавој територији покрајине. А таква заједница није могућа изван тог правног система. Наставља се представа за лаковерне…

Борис Тадић

Председник Социјалдемократске странке