Одговор Бориса Тадића Александру Вучићу

За лоше стање је одговорна власт, а не опозиција

   Невероватно је да премијер Александар Вучић и након четири године апсолутне власти и даље покушава да за сопствене неуспехе окриви мене. Као што на питања о неуспесима ове владе одговара оптужбама на рачун претходника, исто тако и успехе претходника представља као своје. Очигледно је да Александар Вучић не уме да прихвати одговорност за катастрофално стање у земљи, али итекако уме да прихвати туђе перје када отвара уз медијску помпу фабрике и путеве, са којима ова влада нема никакве везе. 

Премијер Вучић каже да ја ”ама баш ништа не знам о економији”. Међутим, за разлику од мене он очигледно има економско знање како да драстично повећа број апсолутно сиромашних, како да инвестиције буду на готово историјском минимуму, како да једине реформе које спроведе буду смањење плата и пензија и повећање намета грађанима и како да грађани сваки дан живе све горе и горе. Слажем се да је у околностима када нема светске економске кризе са којом смо се ми суочавали, отежавајућих међународних околности и опозиције која прети насиљем, заиста права уметност оволико економски уназадити земљу. 

Те чињенице свакако не може замаглити освртање на неке моје реченице из прошлости извучене из контекста, јер грађани данас живе од начина на који земљом управља ова влада. А њихов основни инструмент су медијске обмане и лажна обећања. У време мог мандата свакако нисмо злоупотребљавали природне катастрофе да снимамо акционе филмове спашавања хеликоптером у сврху самопромоције, а кршећи процедуре и угрожавајући животе људи. Напротив, практично све чиме се Србија данас брани од поплава изграђено је у наше време, а ова влада је само завршила неке пројекте које смо ми започели. Поплава у Трговишту је тада уништила фарму пилића од чега су зависила радна места људи и врхунско је лицемерје и демагогија када нашу бригу о тој фарми Вучић данас исмева. 

Крајње је време да Александар Вучић схвати да грађане Србије не занима шта он мисли о мени, већ шта он ради за ову земљу. Крајње је време да схвати да демократија подразумева политичку борбу аргументима, чињеницама и бројкама, а не личним увредама. А једна од чињеница је да су сви економски параметри далеко нижи него пре 2012. године. Уосталом, сваком грађанину Србије је више него јасно колико се медијска слика наводних успеха разликује од његове свакодневнице и животног стандарда.