Самофалов:Питања Вучићевом јуришнику Јованову

     Уместо Вучићевог одговора на позив Бориса Тадића на ТВ дуел на јавном сервису на тему косовског проблема, из новорадикалске кухиње одговорио је још једним у низу примитивних лажних оптужби Вучићев јуришник Јованов. Широј јавности постао је познат по клевети током председничке кампање због које није имао никакве санкције, али сећамо се његовог политичког живота и пре него што је постао најпознатији новорадикалски клеветник. 

Миленко Јованов је до 2015. био високи функционер Коштуничиног ДСС-а, а данас, ваљда осокољен Вучићевим хипнотишућим похвалама како га подсећа на њега док је био млад, не бира речи да облати политичке неистомишљенике. Од оних који су одувек били радикали то ни не чуди, али увек се запитам да ли разни Јованови имају свест о томе да су до јуче представљали политику коју данас бесомучно нападају. Да ли, када напада ДОС, заиста мисли да смо сви заборавили да је од 2001-2015. био високи функционер једне од стожерних странака ове коалиције експлоатишући све плодове бивања на власти тада, као и данас? Или је и он доживео ”катарзу” попут Вучића и схватио да је читав живот био на погрешном путу, или је просто један од оних који мењају дрес увек када треба из опозиције прећи у табор власти? Да ли када напада Бориса Тадића за његову косовску политику има свест о томе да су баш његови шефови Вучић и Николић у највећој мери изгубили српско Косово министрујући у Милошевићевим владама и потписујући капитулацију у Куманову? Претпостављам да се због неслагања са таквом политиком Милошевићевих министара 2001. и учланио управо у једну странку ДОС-а , а не стао раме уз раме са Вучићем и тада у у СРС. Особе без морала пословично доказују да су већи католици од Папе и то је вероватно једино објашњење за овакав Јовановљев салто мортале.

Да не бих нагађао, ја бих му ипак поставио следећа питања као испоснику Вучићевог реда великомученика и праведника: зашто СНС није, како је и обећала, поништила све што је до 2012. испреговарано са Приштином? Зашто је Бриселским споразумом укинула све преостале српске институције на северу и довела нас дотле да Србије има никад мање на Косову у њеној историји? Да ли их је срамота када обмањују грађане да је за статус Косова одговорно питање пред Међународним судом правде, иако знају да је тај суд избегао да одговори на питање и да ни најпозитивнији одговор не би променио ништа, јер је у питању саветодавно, а не обавезујуће мишљење? Ако је  истина да је прекинут дијалог у УН, зашто онда и даље воде разговоре и тамо? Ако мисле да је проблем што је технички дијалог премештен у ЕУ, зашто га просто нису онда тамо прекинули? Да ли ће да напусти СНС истог тренутка кад Вучић оконча пројекат формалног признавања независног Косова, као што је напустио свог дојучерашњег ментора Коштуницу чим је странка пала испод цензуса? Питам га, упркос свести да је одговоре који ће ићи даље од нових бљувотина илузорно  очекивати. 

Стручњаци попут Миленка Јованова су највећи канцер српске политике. Прелетачи, људи без вредности и идеологије, без кућног васпитања, радикални и екстремни у својој спољашњости, а заправо велике кукавице у свом бићу, ничу као печурке када год долази до кризе и промене власти. За разлику од новорадикала, наша политика није политика насиља, већ мењање друштва учењем из грешака - туђих и сопствених. У том смислу, једно је извесно: када Вучић падне, од нашег односа према разним пребезима Јовановима, зависиће будућност овог друштва.

Константин Самофалов, 

Портпарол Социјалдемократске странке