СДС данас у Скупштини РС изнела предлог реформе политичког система

     Потпредседник СДС Ненад Константиновић је испред СДС-а данас у Скупштини РС изнео предлоге промена политичког система за које се залажемо. ”Постојећи политички систем ја постављен тако да демотивише грађане који би могли да допринесу развоју нашег друштва да учествују у политици и то је један од кључних разлога за реформу система.”, истакао је потпредседник СДС-а Ненад Константиновић. Он је додао и да нам је потребан политички систем у коме снажну улогу имају представници грађана који су бирани од стране грађана и који примарно одговарају грађанима, а не странкама из којих долазе. Промена политичког система  би требало да помогне бржем процесу евроинтеграција, али превасходно да омогући непосредније учешће грађана у политичком животу.

     Сматрамо да је неопходно кренути од измене Устава РС, јер ће из тих измена уследити неопходне промене закона. Сада, када све парламентарне странке декларативно подржавају улазак у Србије у ЕУ, остварен је напредак у друштву који би требало капитализовати унапређењем уставног и политичког система. Предлажемо, пре свега,  већу партиципацију грађана јер је досадашња пракса омогућава учешће грађана у политици само једном у четири године, када убацују листић у гласачку кутију. При том, Србија има најгори изборни систем у Европи, који подразумева једну изборну јединицу и гласање за изборну листу, што значи да су сви посланици и одборници представници свих и никога, истовремено. 

     Предлог СДС за промене политичког система подразумева следеће:

-Увођење персонализованог пропорционалног изборног система. То би се односило и на избор за Народну скупштину као и на избор за локалне самоуправе. Суштина овог система је да се расподела гласова у односу на партије врши пропорционално броју гласова који су освојили кандидати партија на свим изборним јединицама. По том систему у скупштину улазе они кандидати који су освојили највећи број гласова испред политичке странке. Овакав изборни систем не прави разлике између  малих и великих странака, а на унутарстраначком плану прави равнотежу између утицаја појединачних кандидата и страначког руководства. Такође, бирачи би знали за кога гласају и ко их представља у парламенту. 

-Увођење посланичких канцеларија за посланике у општинама из којих долазе. На овај начин би се омогућио непосредан контакт посланика са грађанима.

-Непосредан избор градоначелника и председника општина. 

-Реафирмисање референдума. Промена Закона о референдуму би у нашу политичку праксу увела чешће организовање референдума на свим нивоима, што би повећало непосредније учешће грађана у доношењу одлука. 

-Парламентарна контрола. Сматрамо да је неопходна далеко јача институционална контрола извршне власти од стране парламента у односу на постојећу.

-Ускладити избор председника републике са његовим овлашћењима. Председник који је непосредно изабран има најшири могући легитимитет, али истовремено и релативно мала овлашћења, док премијера бира скупштина, а има знатно већа овлашћења. Постојећа овлашћења председника републике нису у складу са легитимитетом који му даје чињеница да га грађани непосредно бирају. 

-Већа децентрализација државе и успостављање средњег нивоа власти-региона. Потребно је омогућити, поред покрајина и главног града, средњи ниво власти и у Централној Србији и формирање више региона. Сматрамо да се природно издвајају региони са центрима у Крагујевцу и Нишу. 

-Промена начина финансирања кампања политичких странака у сврху спречавања политичке корупције. Предлажемо да се учесницима на изборима омогући унапред прецизно дефинисана бесплатна количина времена за кампање у електронским медијима са националном фреквенцијом. Потребно је да држава у договору са медијима пронађе модел финансирања кампања и да расподела бесплатног времена буде у складу са заступљеношћу странака у парламенту. То би  омогућило равноправније учешће странака у изборној трци и странке више не би биле принуђене да новац за финансирање скупих кампања траже од богатих појединаца, чиме се излажу ризику да преузму и неке обавезе супротне њиховом програму или прокламованој политици.