СДС захтева скраћено радно време за Први мај и поштовање права радника

       Одлука да за Први мај већина занатских, трговинских и угоститељских објеката, као и тржни центри раде пуно радно време је поништавање свега што симболише Празник рада. И овом одлукa је у складу са чињеницом да су данас права радника на најнижем нивоу и да је радник данас у Србији под овом влашћу готово потпуно обесправљен. 

Након срамних измена Закона о раду из 2014. наставља се пракса урушавања права радника и промовисања Србије као земље јефтине радне снаге. Ова власт је законским изменама легализовала поништавање стечених права радника у корист повећања права послодаваца. Одредбе попут оних које су омогућиле лакше отпуштање, манипулисање радницима уговорима на одређено, потпуну небригу о угроженим категоријама, довеле су до обесправљивања радника. Радник у Србији данас живи уцењен у страху да ли ће му бити продужен уговор и онемогућен да тражи своја права у страху да ће бити отпуштен. Режим тако користи обесправљеног радника који је принуђен да ћути из страха да ће изгубити посао, иако му тај посао не омогућава средства ни за подмиривање елементарних потреба. 

Радници у Србији су обесправљени и осиромашени, како би од њих била направљена категорија људи који се не усуђују да се побуне и да траже своја права. Док се режим хвали повећањем просечне плате, ћути о томе да је то просек који говори заправо о катастрофалном јазу између богатих и сиромашних. Богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији, тако да праву слику показује заправо најчешће исплаћена плата од око свега 300 евра, а не просечна плата. Неједнакост у србији је данас једна од највећих у Европи, а однос између највеће и најмање исплачене зараде је готово два пута већи од европског просека. Режим се хвали и приливом инвестиција и отварањем нових фабрика, али ћути о томе да, док рекламирају Србију у порнографским спотовима као земљу јефтине радне снаге, те инвестиције су заправо фабрике у којима права наших радника не постоје. Наша економија се своди на савијање каблова, јер је власт неспособна да доведе високо технолошке инвестиције, без којих нема правог економског развоја. Фабрике какве су пре 2012. отваране као својеврсна социјална помоћ грађанима, данас се представљају као највећи економски успех. 

Радници су најбројнији део нашег друштва, који је данас потпуно обесправљен и препуштен сам себи. Социјалдемократска странке ће зато наставити најснажније да се бори за њихова права и за поштовање потпуно урушених принципа и вредности социјалдемократије. Без радника коме су заштићена радна права и омогућена зарада која му омогућава достојанствен живот, нема ни демократије у Србији. Борба за права радника је зато један од најважнијих изборних услова свих демократских и слободних избора. У том духу, захтевамо и да се промени одлука о радном времену за Први мај и настављамо борбу за право и достојанство радника.