Вучић неистинама прикрива одговорност

На јучерашњој седници Народне скупштине Републике Србије, премијер је у свом излагању изнео низ неистина, чиме се наставља пракса непреузимања одговорности за вођење неодговорне економске политике у периоду после 2012. године. 

Премијер је навео да влада преузима дугове Србијагаса које је направио бивши режим. Подсећамо га да је директор Србијагаса Душан Бајатовић, који је направио дугове у претходним годинама, и даље директор СГ и коалициони партнер СНС. Како то да премијер истовремено критикује настале дугове и лоше вођење предузећа, а већ скоро 4 године не смењује Душана Бајатовића?

Премијер је такође оптужио владу Мирка Цветковића да је 2009. имала пад БДП од чак 3,4%, док је његова влада остварила раст БДП. Међутим, у поређењу са регионом, Србија данас има већи раст БДП само од Хрватске, док су све друге земље са далеко већим растом БДП. Дакле, Србија крупним корацима заостаје за регионом у економском смислу. Са друге стране, усред велике економске кризе у читавој Европи, 2009. године, Србија је имала један од најмањих падова БДП у региону захваљујући тадашњој економској политици замрзавања (не смањења као данас) плата и пензија и повећања инвестиција. 

Затим, премијер је покушао да обмане грађане рекавши да ове године први пут после 43 године није било ребаланса буџета. Подсећамо премијера да је НСРС усвојила ребаланс буџета пре неколико недеља, са циљем да се исплати једнократна накнада просветарима. Молимо премијера да ствари назива правим именом, јер ребаланс је ребаланс, било да се коригују приходи или расходи буџета. 

Вучић је рекао да је 2011. година била успешна “због Делезеа и Мишковића” и да су само они имали корист од тога, а истина је да је Мишковић први пут за такву трансакцију платио порез, да је највеци део новца исао добављачима за дуг, да је то било решавање проблема њихове ликвидности и да су због тога представници државе годину дана убеђивали све потенцијалне инвеститоре да би решили проблем. Сада је јасно да он и влада не разумеју процедуре и природу страних инвестиција и то је разлог засто смо на историјском минимуму по нивоу страних инвестиција. 

На крају, више пута се већ покушава показати да се ова влада задужује много јефтиније него претходне. То је тачно, али разлог није како се то покушава представити у великим напорима владе да се добије нижа каматна стопа, већ у објективним околностима на тржишту. Наиме, у периоду 2008-2011. референтна каматна стопа на евро је била у једном периоду чак 5%, док је данас она скоро нула, јер централне банке ЕУ, САД и других развијених земаља воде политику јефтиног новца. Са друге стране, услед кризе и пада тражње за новцем, банке су значајно смањиле марже. Дакле, кредити су данас знатно јефтинији него пре 2012., али то никако није резултат рада владе. 

Сматрамо да једина исправна ствар коју премијер може да уради у овом тренутку , је да престане да кривицу за своје неуспехе пребацује на претходнике, већ да за сопствене неуспехе преузме одговорност. Питамо премијера колико је још година потребно да прође да би се признало да је за лошу економску ситуацију данас у Србији одговорна власт након 2012. године.?