Вучићева власт вратила Србију у време ”сачекуша” из деведесетих

    Још једно убиство које се десило пре неколико дана у Београду нажалост показује да су се остварила наша упозорења да Вучићева власт враћа Србију у време ”сачекуша” и мафијашких обрачуна на улицама наших градова. Баш као и деведесетих, криминал на улицама је покренут из самог центра власти. Тада Милошевићеве, сада Вучићеве. Континуитет људи на власти из деведесетих је закономерно довео до поновног успостављања државе која је у поседу организованог криминала. 

И након последњег убиства на Новом Београду, Вучић је бесрамно у свом маниру игнорисања реалности, поручио да је безбедносна ситуација у Србији ”добра и стабилна”, још једном лажирајући податак да је смањен број убиства и кривичних дела. Вучић је такође поручио да га брине што рат кланова око тржишта наркотика постаје нешто са чим би држава морала много бруталније да се обрачуна. Дакле, данас у Србији за председника није проблем што постоје нарко кланови, већ њега брине што се њихов рат прелио на улице. Када Вучић као председник државе каже да су ти обрачуни ”нешто њихово између себе”, али да ипак није у реду да ”дижу џип у ваздух тамо где пролазе људи”, онда он поручује да је постојање нарко кланова у Србији за њега нормално, док год се ваљда ”не дижу у ваздух” на прометним улицама. Док Вучић поручује како Србија није погодно тло за криминалце и убице, подсећамо да се у време његове власти предао и Дарко Шарић, искључиво јер су на власт дошли напредњаци у које он има поверења. У Вучићеву власт, дакле, поверења имају шефови нарко картела, тајкуни и оптужени за најтеже злочине, јер бивају ослобођени застаревањем и фингирањем судских процеса, па није ни чудо што су наше улице данас поприште обрачуна нарко кланова. 

Готово свакодневни крвави призори на нашим улицама говоре више од статистичких обмана о смањеном броју убистава, којим се Вучић и Стефановић хвале. А ослобађајуће пресуде и амнестије више хиљада криминалаца у Србији од 2012. године до до данас сведоче да Србија данас јесте рај за криминалце и погодно тло за криминал, које је створила напредњачка власт. Криминална власт не може да се брутално обрачуна са криминалом, јер га таква власт управо генерише. Баш као што ни Вучић, и по сопственом признању, не може да се обрачуна са криминалцима међу навијачима, зато што су управо ти криминалци вође његових партијских батинаша, који злостављају људе током изборних кампања и заводе ред на њиховим партијским манифестацијама, обављајући специјалне задатке попут дављења људи који протестују против Вучићеве инаугурације. Брутално обрачунавање са таквом врстом организованог криминала, које је последица спреге власти и криминала, могуће је једино сменом криминалне власти. А такво брутално обрачунавање грађанима свакако не може да обећава Вучић, чија је власт покретач поновне криминализације српског друштва након деведесетих. Зато је пред опозицијом огромна одговорност да се што пре уједини и понуди грађанима ефикасно и одрживо решење, јер само сменом ове власти можемо зауставити погубну криминализацију нашег друштва.