Живели смо у правној држави, Вучићу

       Александар Вучић се у данашњем обраћању новинарима бесрамно осврнуо на неистине које су данас пласиране у режимским таблоидима, оптужујући ме да сам преговарао и политички трговао око изручења Ејупа Ганића. Осврћући се на објављене неистине, за које он зна да су одавно демантоване и речима и делима, Вучић се запитао- ”У каквој смо то земљи живели и како се то штитио Устав и закон.” Осим што је изузетно опасно да неко ко обавља највише државне функције (и то истовремено више њих) на овакав начин јавно оптужује политичке противнике на основу таблоидних неистина, право питање је-У каквој то земљи данас живимо? И то питање би требало поставити управо њему-премијеру, председнику, координатору свих безбедносних служби, председнику владајуће странке итд. 

Нисмо свакако живели у земљи у којој су се у режимским медијима неосновано оптуживали политички противници, поготово тако што се препише лаж стара 7 година и бомбастично најави као велико ”Откриће”. Живели смо у земљи у којој било дозвољено говорити против власти, па је тако и та лаж коју данас покушавате да продате као велико откриће, пласирана управо у време мог мандата. Још тада је и демантована, а Вучић врло добро зна да је захтев за изручење Ејупа Ганића послат на време и у складу са свим процедурама. Живели смо у правној држави, па ме ни не изненађује да се Вучић у чуду пита ”како се то штитио тада Устав и закон”. За власт која без икакве одговорности суспендује Устав, као у случају Савамале, свакако да је за чуђење да се су се у наше време Устав и закон штитили у складу са принципима функционисања правне државе. Живели смо у држави која није хапсила тајкуне у сврхе предизборне кампање, а потом их ослобађала и све то под паролом громогласне борбе против криминала и корупције. За разлику од такве ”борбе”, Србија је тада постизала светске рекорде у заплени наркотика и борби против организованог криминала. У Србији у којој су постојале вишедеценијске правоснажне пресуде за организовани криминал, а не застаревање оптужница за најтежа кривична дела и бестијалне пљачке. У земљи у којој се изборне победе нису славиле раме уз раме са тајкунима. Живели смо у Србији у којој су Вучић и припадници његове странке  организовали насилне демонстрације са људским жртвама и паљењем страних амбасада и проглашавали ме издајником (што и данас чине) и усташом, уз претње смрћу. И то због политике коју данас и сами заступају, одричући се оне коју су до јуче тако снажно бранили. 

Данас живимо у земљи у којој власт проглашава издајником сваког ко се усуди да је критикује, јер се власт диктаторски поистовећује са државом. У земљи у којој при том ниједан медиј не сме да објави ни одговор опозиције на тако бруталну оптужбу. За разлику од времена мојих мандата, данас живимо у земљи у којој се власт не суочава ни са изазовом екстремне националистичке опозиције, ни међународним изазовима у вези са Косовом, императивом хапшења оптужених за ратне злочине и сарадње са Хашким трибуналом, нити изазовима највеће светске економске кризе у историји човечанства.  А ипак смо црна тачка по нарастајућем апсолутном сиромаштву у Европи и на последњим местима по свим економским параметрима у региону. Живимо у бајци строго контролисаних ТВ прилога о великим успесима власти и реалности у којој наши грађани живе све горе. У земљи у којој је све могуће, па ето и то да се баш онај који је изнад свих институција и закона, запита како ли су се то они штитили у прошлости. Након пет година уништавања правне државе, и било је крајње време да се то запита. 

Борис Тадић, 

Бивши председник  Србије